Besplatna pravna pomoć u Srbiji omogućava građanima koji ne mogu da plate advokata da, pod zakonskim uslovima, dobiju pravni savet, pomoć pri sastavljanju podnesaka, zastupanje ili odbranu bez naknade.
Najvažnije je da zahtev ne podnosite sudu, centru za socijalni rad niti direktno bilo kom advokatu.
Zahtev se podnosi nadležnoj opštinskoj ili gradskoj upravi, prema mestu prebivališta ili boravišta, a može i prema mestu gde će pravna pomoć biti pružena. U Beogradu se postupak vodi pred gradskom opštinom. Tek kada dobijete rešenje kojim je pomoć odobrena, upućujete se na odgovarajućeg pružaoca.
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći primenjuje se od 1. oktobra 2019. godine i upravo on određuje ko može da koristi ovaj sistem, kakva pomoć može da se dobije i kako izgleda postupak.
Ko ima pravo na besplatnu pravnu pomoć
Prva grupa su građani slabijeg materijalnog stanja.
Pravo može da dobije osoba koja ispunjava uslove da bude korisnik novčane socijalne pomoći ili dečijeg dodatka, kao i članovi njenog domaćinstva koji se prema odgovarajućim propisima računaju u porodicu.
Međutim, nije neophodno da već imate rešenje kojim Vam je neko od ovih prava priznato.
Zakon obuhvata i osobu čija primanja trenutno jesu nešto viša od granice za socijalnu pomoć ili dečiji dodatak, ali bi je plaćanje pravne pomoći iz sopstvenih sredstava dovelo u položaj u kojem bi ispunila uslove za neko od tih prava.
To je važna razlika. Osoba ne mora da bude potpuno bez prihoda da bi mogla da dobije besplatnog advokata.
Na primer, ako neko ima skromnu penziju ili platu, a angažovanje advokata za konkretan postupak predstavljalo bi ozbiljno opterećenje za kućni budžet, nadležni organ treba da proceni da li su ispunjeni zakonski kriterijumi.
Pravna pomoć može biti značajna i kada građanin ima problem sa ostvarivanjem novčane socijalne pomoći, na primer kada mu je zahtev odbijen i potrebno je proveriti rešenje ili sastaviti odgovarajuću žalbu.
Postoje i grupe koje zakon posebno štiti
Materijalno stanje nije jedini osnov za ostvarivanje prava.
Zakon izričito predviđa više situacija u kojima se besplatna pravna pomoć može pružiti zbog položaja u kojem se osoba nalazi.
| Ko može da traži pomoć | Primer situacije |
|---|---|
| Dete | Kada se pred sudom ili drugim organom odlučuje o njegovom pravu ili interesu |
| Žrtva nasilja u porodici | Postupci za pravnu zaštitu od nasilja |
| Žrtva trgovine ljudima ili torture | Postupci radi ostvarivanja pravne zaštite |
| Osoba sa invaliditetom | Kada joj je potrebna pravna pomoć u odgovarajućem postupku |
| Tražilac azila | Postupci povezani sa azilom |
| Izbeglica ili interno raseljeno lice | U slučajevima obuhvaćenim zakonom |
| Osoba u postupku lišenja ili vraćanja poslovne sposobnosti | Sudski postupak o poslovnoj sposobnosti |
| Osoba pogođena prinudnim iseljenjem | Kada se sprovodi iseljenje i preseljenje prema propisima o stanovanju |
Zakon obuhvata i određena lica prema kojima se sprovodi obavezno psihijatrijsko lečenje, decu na smeštaju u sistemu socijalne zaštite, mlade kojima je prestao socijalni smeštaj do navršene 26. godine, kao i odrasle i stare koji su bez pristanka smešteni u ustanovu socijalne zaštite.
Kod postupka zaštite od nasilja u porodici postoji još jedno važno pravilo. Osoba protiv koje se postupak pokreće ne računa se kao član domaćinstva tražioca za potrebe procene prava, pa njeni prihodi i imovina ne bi trebalo da spreče žrtvu da dobije pomoć ako ona sama ispunjava propisane uslove.
Šta zapravo dobijate kao besplatnu pravnu pomoć
Besplatna pravna pomoć ne znači samo kratak razgovor sa pravnikom.
Zakon predviđa četiri osnovna oblika: pravni savet, sastavljanje podnesaka, zastupanje i odbranu.
Pravni savet može da Vam pomogne da razumete da li imate osnov za postupak i šta treba da uradite dalje.
Sastavljanje podnesaka obuhvata, između ostalog, izradu tužbi, zahteva, predloga, molbi, prigovora, žalbi i drugih pravnih sredstava.
Zastupanje znači da ovlašćeno lice preduzima pravne radnje u Vaše ime pred sudom, državnim organom ili drugim nadležnim organom.
Odbrana se odnosi na određene krivične i prekršajne postupke u kojima nisu već primenjena posebna pravila o obaveznoj odbrani.
Postoji i besplatna pravna podrška, koja je nešto drugačija. Ona može da obuhvati opšte pravne informacije, pomoć pri popunjavanju formulara, određene javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju sporova.
Gde se tačno podnosi zahtev
Ovo je deo gde građani najčešće pogreše.
Za odobravanje besplatne pravne pomoći prvo se obraćate:
opštinskoj upravi, gradskoj upravi ili nadležnoj gradskoj opštini u Beogradu.
Nadležnost se određuje prema Vašem prebivalištu, boravištu ili mestu gde će pomoć biti pružena.
Ministarstvo pravde posebno naglašava da se zahtev za odobravanje podnosi upravo organu lokalne uprave. Nakon što dobijete rešenje, organ Vas upućuje na pružaoca iz zvaničnog registra.
Zato nije dobro samostalno izabrati privatnog advokata, angažovati ga, a zatim očekivati da će država naknadno platiti njegove usluge.
Ministarstvo pravde vodi javni Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške. U njemu se nalaze službe lokalnih samouprava, advokati i drugi zakonom propisani pružaoci. Evidencija pružalaca je prema podacima Ministarstva ažurirana i tokom 2026. godine.
Kako se zahtev podnosi
Zahtev može da se podnese pismeno, usmeno na zapisnik ili elektronskim putem, u skladu sa propisima.
Možete ga podneti lično, ali i preko zakonskog zastupnika, punomoćnika ili drugog lica koje ste ovlastili. U tom slučaju mora da postoji odgovarajući dokaz o zastupanju ili punomoćje.
Za podnošenje zahteva ne plaća se administrativna taksa.
U samom zahtevu treba navesti lično ime, prebivalište ili boravište, broj telefona ako ga imate i opis pravnog problema zbog kojeg tražite pomoć.
Ako imate dokumentaciju povezanu sa problemom, korisno je da je priložite. To može biti sudsko rešenje, tužba, poziv, odluka nekog organa, ugovor, prethodno rešenje ili drugi dokument važan za predmet.
Koja dokumentacija je potrebna
Ne postoji jedan spisak papira koji će biti isti za svakog građanina.
Dokumentacija zavisi od toga po kom osnovu tražite pomoć i koji pravni problem imate.
Ako se pravo zasniva na materijalnom položaju, relevantni mogu biti podaci o prihodima i domaćinstvu. Ako ste korisnik socijalne pomoći ili dečijeg dodatka, može biti značajno postojeće rešenje.
Kod osobe sa invaliditetom ili drugog posebno zaštićenog lica važni su podaci kojima se potvrđuje odgovarajući status.
Ipak, građanin ne bi trebalo unapred da obilazi veliki broj institucija i pribavlja dokumenta koja država već poseduje.
Zakon izričito propisuje da je nadležni organ dužan da po službenoj dužnosti pribavi podatke o činjenicama koje se vode u službenim evidencijama. Podnosilac može da dostavi dokumentaciju koju već ima ili onu koja je potrebna, a nije dostupna kroz službene evidencije.
Najkorisnije je poneti dokumenta koja se neposredno odnose na problem zbog kojeg tražite pravnu pomoć.
Šta ako Vam zahtev odbiju
Odbijanje mora biti obrazloženo.
Protiv rešenja kojim je zahtev odbijen možete podneti žalbu Ministarstvu pravde u roku od osam dana od prijema rešenja.
Žalba je moguća i kada organ nije doneo odluku u zakonskom roku, odnosno kada je nastupila situacija u kojoj se zahtev smatra odbijenim.
Ministarstvo je dužno da o žalbi odluči u roku od 15 dana od prijema žalbe.
Besplatna pravna pomoć nije dozvoljena za svaki spor
Čak i kada ispunjavate finansijske ili druge uslove, postoje predmeti za koje se pomoć prema ovom zakonu ne odobrava.
Među njima su privredni sporovi, registracija pravnih lica i sporovi za naknadu štete zbog povrede časti i ugleda.
U prekršajnom postupku pomoć prema ovom zakonu nije predviđena ako za konkretan prekršaj nije zaprećena kazna zatvora.
Zahtev može biti odbijen i ako je vrednost spora očigledno i značajno nesrazmerna troškovima postupka, ako je jasno da predmet nema realne izglede za uspeh ili ako se pravo očigledno pokušava zloupotrebiti.
Da li besplatni advokat može naknadno da traži novac
Ne.
Pružalac koji postupa u sistemu besplatne pravne pomoći ne sme da traži niti primi naknadu od korisnika za pomoć koja mu je odobrena.
Ako odobreni pružalac traži novac, neopravdano odbija da pruži pomoć ili smatrate da ne postupa savesno i profesionalno, možete podneti pritužbu Ministarstvu pravde preko nadležnog organa uprave. Rok za pritužbu je 30 dana od saznanja za razlog zbog kojeg se žalite.
Treba, međutim, razlikovati naknadu advokatu od drugih mogućih troškova postupka. Samo odobrenje besplatne pravne pomoći ne treba automatski poistovetiti sa oslobođenjem od svih sudskih taksi, veštačenja i drugih troškova.
Za oslobađanje od pojedinih troškova postoje posebna pravila u procesnim zakonima i o tome u konkretnom postupku može odlučivati sud.
Zaključak
Besplatna pravna pomoć u Srbiji namenjena je ljudima kojima trošak pravne zaštite predstavlja ozbiljno finansijsko opterećenje, ali i nizu posebno zaštićenih grupa bez obzira na klasičan kriterijum niskih prihoda.
Prvi korak je nadležna opštinska ili gradska uprava, a ne samostalno traženje advokata. Zahtev je besplatan i može se podneti pismeno, elektronski ili usmeno na zapisnik.
Ako je pomoć odobrena, organ Vas upućuje na registrovanog pružaoca koji ne sme da Vam naplati uslugu obuhvaćenu rešenjem.
Posebno obratite pažnju na rokove. Ako već imate sudski ili upravni predmet i uskoro Vam ističe rok za žalbu, prigovor ili drugu radnju, to odmah naglasite pri podnošenju zahteva, jer zakon za hitne slučajeve predviđa odlučivanje u roku od tri dana.